субота, 26. новембар 2016.

Izdavačka kuća "Krik" sarađuje i sa knjižarom Papirus iz Smedereva. Pored eseja Petra Krasa, uskoro u prodaji i zbirka grupe autora sa naslovom Krik.

субота, 5. новембар 2016.

Za sve koji su opravdano izostali sa promocije, Krik vam daje priliku da poslušate izlaganje Petra Krasa.
Srdačan pozdrav.

https://www.youtube.com/watch?v=FPbgIl8Ea6s

https://www.youtube.com/watch?v=tzMGIWiKfEc

петак, 28. октобар 2016.

Kao najavu za promociju koja će se održati u sredu 02.11.2016 u biblioteci Filip Višnjić, u ulici Vojvode Stepe 261 u 18h intervjuisali smo Petra Krasa:



Motivi za pisanje opsežnog dela koje se bavi evropskim kulturnim identitetom, naročito ako se zna da esejistika ne spada u popularnu literaturu?
Motiv za pisanje ove knjige proizilazi iz moje namere da ponudim jednu Ističnoevropsku perspektivu ili Istočnoevropski ugao pogleda na zajednički evropski kulturni identitet. Ta namera je u svom začetku bila u sferi potrebe da se nešto kaže o složenosti kulturnog nasleđa na bivšem Jugoslovenskom prostoru ali se ona, sasvim logično, kasnije proširila na evropski kontekst. Nikada nisam krio, niti sebi niti javno, da je direktna inspiracija za pisanje ovakvog eseja autobiografski roman velikog Poljskog pisca, Česlava Miloša - "Druga Evropa". Ta knjiga me je ohrabrila da se uputim u ovu književnu avanturu i ako sam likovni umetnik po osnovnoj vokaciji.
Uticaj Vašeg obrazovanja, evropskih gradova koje ste obišli na stavove iznete u knjizi?

Ne verujem da bih ikada napisao ovu knjigu da nisam imao neposredno, trogodišnje iskustvo života i rada na Zapadu. Za vreme mog boravka na jugu Francuske gde sam studirao likovnu umetnost stekao sam to, da tako kažemo, sveevropsko iskustvo jer je moje neposredno okuženje na klasi bilo evropsko. Više od jedne trećine studenata je došlo iz raznih evropskih zemalja. To iskustvo je za mene bilo dragoceno i nešto sasvim novo. Kada sam se mnogo godina kasnije osvrnuo na taj period svog života, shvatio sam da sam živeo Evropu. Ali kao što znate sve to nije dovoljno da biste se odlučili na jedan književni poduhvat. I lektira je veliko iskustvo.

Smatrate li da su splin, resantiman i velčmerc dovoljno obrađeni u srpskoj književno-naučnim krugovima i zašto?

Splin, resantiman i veltšmerc sam prvi put sreo u školskog gradivu u srednjoj školi, na časovima ondašnjeg srpskohrvatskog jezika. Toliko sam bio obuzet Bodlerovim pesmama i životom da sam doslovno trčao kući da nacrtam njegov portret koji i danas čuvam. Ali šta petnaestogodišnjak može zaista znati o veltšmercu? Samo toliko da može da ga prepozna u stihovima rok grupe koju u sebi pevuši i ništa više od toga. Ne znam da li je domaća teorija posebno i dublje obrađivala navedene književne fenomene ali mogu da kažem da je Nikola Milošević na više mesta proučavao dejstvo i posledice resantimana na ideološke stavove i opredeljenja ne samo pojedinaca već i čitavih političkih doktrina i sistema. U tom smislu svakako treba obratiti pažnju na njegovo važnu studiju pod nazivom Psihologija znanja.

Obradili ste dela filozofa, slikara, pisaca, umetnika uopšte od antičkog doba do savremenih dana. Kuda ide kultura, umetnost uopšte?
Ovo vaše pitanje bi trebalo da progoni danas svakog mislećeg čoveka a ne samo umetnika ili intelektualca u najširem smislu te reči. Ne znam kuda ide savremena kultura danas. U tom smislu vlada potpuna neizvesnost i kada o tome razmišljam najradije sebi odgovaram da ćemo uskoro videti kuda se kreće naša celokupna savremenost. U svakom slučaju danšnja istorija je izašla iz svog zgloba i uglavila u tački koja nosi puno neizvesnosti. Ipak nisam katastrofičar i ne odbrojavam dane do kraja sveta, mada mi se mnoge pojave u savremenoj kulturi ne dopadaju. Potpuno razumem protest umetnika u Novom Sadu koji su se nedavno usprotivili načinu na koji jedna javna i državna ustanova troši sredstva u cilju promocije dela jednog Dejmijana Hersta.
Šta mladi, naročito oni koji se nisu susretali sa ovakvom vrstom literature mogu saznati i naučiti od Vas i Vašeg dela na predstojećim promocijama?

Generalno ne volim poruke, ni za koga pa tako ni za mlade. Ali ono što bi mladi mogli danas saznati je već odavno na internetu ili društvenim mrežama. Knjige nekako stoje po strani. Ipak verujem da je potraga za identitetom imanentna mladima. Bez čitanja, lutanje za spostvenim likom mi se čini nemogućom misijom. Bez avanture čitanja mladost može da se protraći ispraznim medijskim fascinacijama a onda nema kraja raznim nesporazumima sa samim sobom i sa svetom oko sebe. Dakle, ostavite na neko vreme vaše moćne uređaje i uzmite neku knjigu u ruke pa ćete onda i vaše neposredno životno iskustvo gledati na malo drugačiji način. Sartr, čije životno iskustvo nije bilo ni banalno ni malo, je rekao da je ceo svet otkrio u knjigama.

четвртак, 20. октобар 2016.

Sa zadovoljstvom  obaveštavamo građene Leskovca da eseje Petra Krasa mogu naći u prodaji od ponedeljka 24.10.2016 u knjižari Stošić.

Srdačan pozdrav, Krik.

https://www.google.com/url?q=http://www.knjizarastosic.com/&sa=U&ved=0ahUKEwichbbk1unPAhXmDsAKHTh5BQwQFggIMAI&client=internal-uds-cse&usg=AFQjCNFUBzX4rv51iLblGTYcfDtUXcO21g


недеља, 9. октобар 2016.

Prva promocija eseja Petra Krasa biće održana 02.11.2016 godine u Biblioteci grada, ogranak Vilip Višnjić, Vojvode Stepe 261.
Početak programa je u 18h.
Dobrodošli.

уторак, 4. октобар 2016.

Izdavačka kuća Krik je uspostavila saradnju sa knjižarom Dobra knjiga, tako da prvo izdanje eseje Petra Krasa i sva sledeća možete kupiti u ulici Maksima Gorkog 137 ili putem interneta.

http://www.dobraknjiga.rs/

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=7&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjT3qjgv8HPAhXF7RQKHc5MAgoQFgg8MAY&url=https%3A%2F%2Fsr-rs.facebook.com%2Fdobraknjiga%2F&usg=AFQjCNER6zppk7UfMageoVII6ByG3n4AHw


понедељак, 26. септембар 2016.



Autora čijom pričom „Krik“ otvaramo zbirku priča grupe autora pod istim nazivom, upoznao sam 2006. godine, kada sam tražio izdavača za svoj prvi roman. Pojavio se čupav tip, bradat, sa rečenicom: znam šta si hteo da kažeš. Više nego dovoljno za jednog početnika, što sam bio, što verovatno i dalje jesam. Jedan je od osnivača izdavačke kuće Treći Trg, za koju je verujem, većina čula. Od samog početka bio je posvećen, književnosti uopšte, predan poslu i profesionalan. Istrpeo je brojne pozive, kada sam ga zvao za svaku sitnicu, smarajući ga za razne gluposti. Primio je na hiljade injekcija, stoički podnoseći bolest, autoimunu, tešku, ne dozvoljavajući joj da ga odvuče od onog što voli – književnost. Ozbiljan na promocijama, iskren kada komentariše. U momentima kada sam želeo da odustanem od pisanja, i ne samo ja, već i drugi autori kojima je posredno i neposredno pomagao a koji nisu uspeli da dobiju delić pažnje neke šire čitalačke publike, on je nastupao uporno sa jednom te istom pričom: pišeš za sebe, ne za druge. Trenutno se bori za one na koje retko ko obraća pažnju, za ljude u invalidskim kolicima, za one koje se ne žale na gluposti jer imaju veće probleme od većine. I tuku se sa životom, za razliku od ostalih, iako ne postojimo oni i mi... Mogli bi mnogo da naučimo, samo kada bi manje pričali a više obraćali pažnju na ljude oko sebe.
Hvala na savetima, na  pomoći i na odličnoj priči koju si poslao.
Pesnik, urednik, prevodilac, muž, otac i pre svega dobar čovek. Ako sam te mnogo hvalio, šta da ti radim, Milane Dobričiću. Sam si kriv.
Borko Veljović.

петак, 23. септембар 2016.

Od 23.09.2016 eseje Petra Krasa: Poslednji Weltschmerz, možete nabaviti u knjižari Plavi krug koja se nalazi u ulici Majke Jevrosime 2a, kontakt telefon: 0113241325. Cena knjige je 770 rsd.



Srdačan pozdrav od Krikovaca.

среда, 21. септембар 2016.

Poslednji Weltschmerc



Reč urednika  ili prizivanje Veltšmerc-a

 „Ovo delo nije ni esej ni priča, a sve je pomalo“, rekao je sam autor o svom delu  i vešto nas  poveo  na  jedan u najmanju ruku interesantan  put kroz kulturni  identitet Evrope, podsećajući  nas pritom  na Weltchmerz; ne onaj  površno i  usko tumačeni, već onaj  dublji  osećaj empatije građanina Evrope,  danas  donekle izgubljen u vrtlogu vremena i istorijskih previranja, ali podjednako  bitan i vredan prisećanja.
 Glavni junak dela je evropski grad, bilo koji evropski grad,  višeznačan  i satkan od svoje slavne antičke  prošlosti, sa svim  religioznim fazama kroz  koje je  prošao i prolazi,  duboko isprepletan sa ukorenjenim, paganskim nasleđima koja su  u njega utkali  razni narodi dolazeći  pod njegovo okrilje.
Upravo taj živopisni grad,  sav od samo njemu spojivih kontradiktornosti,  može se  videti manje ili više sličan bilo gde  na području Evrope ili kao što ga  je Kras slikovito i precizno opisao u jednom delu svoje pripovesti :„Prolazeći pored antičkih karijatida na nekom trgu, ako podignemo glavu i bolje osmotrimo fasadu pored koje prolazimo, možemo videti da se u niši ugaonog zida nalazi figura lokalnog sveca koji stoji u grčkom kontrapunktu držeći jevanđelje u ruci. Neće biti nikakvo čudo ako takav vizuelni opit izvedemo u Španiji i primetimo da se sličan arhitektonski  asamblaž  nalazi tik uz fasadu neke arene u kojoj publika navija u krvavoj paganskoj priredbi koja će uskoro žrtvovati život jednog bika. “
 Autor primećuje da  „evropska civilizacija danas odaje sliku sumornog starca koji prebira po škrinjama stare uspomene,  tražeći besomučno krivca za svoje loše dane “, ali isto tako veruje  „da se veltšmerc sakrio negde između redova sadašnje istorije i kulture”  i  „ ostaje nam da, tragajući za evropskim identitetom, idemo tragom zaboravljenog bola, osluškujući daleki skerco devetnaestog veka”.
Iako se bavi bitnim i velikim stvarima,  Kras nije ekscentrični zanesenjak koji piše u komplikovanim šiframa i kodovima. On  nam upravo te  kompleksne  teme  svojom velikom erudicijom s jedne strane,  a ljudskom skromnošću sa druge, rasparčava na razumljive delove. Majstorski vešto  barata dobrim, starim, bitnim, a  često previđenim činjenicama, pritom  nam pružajući  neke sasvim nove  ili gotovo zaboravljene značajne  podatke i nudeći nam zanimljive uvide i korelacije svojstvene  samo njemu kao autoru, koje drže pažnju čitaoca budnom, a čitanje ovog dela čine  izuzetno živim procesom.
On upozorava :  „Šta ostaje ako se od čoveka oduzme njegova biološka istorija, istorija njegovih ćelija i žlezda, istorija njegovih velikih snova i nadanja, njegova lična sećanja i porodična istorija? Ako bi takav neobičan stvor i postojao, ličio bi na praznu proizvoljnost.”
„Žan Valžan bi danas u nekoj sarkastičnoj parodiji tragao za svojim srebrnim svećnjakom po beskrajnim gondolama nekog megamarketa ili bi ga najzad  dobio na televizijskoj nagradnoj igri.”
Ali  i  poručuje : „Svako vreme  je pravo vreme za podvig, ali nema uzleta bez uzora.”
Kras drži do svoje reči i od prve strane ovog  izuzetnog  dela nas vodi na jedno retko i neponovljivo  putovanje. Njegovi pomoćnici i saborci na tom  putu su  najveći evropski mislioci, filozofi, slikari, muzičari,  pisci i poete. Ujedinjena   jedinstvenim evropskim  duhom  u vremenu i prostoru, pred našim očima smenjuje se čitava plejada ličnosti od Platona preko Kamija do Edgara Morena, zajedno sa Viktorom Igoom, Robertom Šumanom, Leopardijem, Bulgakovim, Dostojevskim, Sioranom, Cvajgom, našim Crnjanskim, Kišom, Vaskom Popom i mnogim, mnogim drugima… Svi oni stoje zajedno i složno na prvim linijama odbrane „poslednjeg veltšmerca. “

Ti „današnji Evropljani “, koji  „u stvari ne  vole i ne razumeju sebe”, podstakli su autora , rekli bismo, da na kraju ovog obimnog i višeznačnog dela napravi jedan literarni izlet i da  sa nama podeli  izuzetnu priču  pod nazivom  „Umesto kraja ili Zevs na dva točka”. Glavni junak je autorov  kolega sa Likovne akademije  u Francuskoj, mladić po imenu „Heo ili tako nekako “, koji je stigao na studije u Evropu, opčinjen njenom istorijom i umetnošću  iz  „nekog malog ribarskog mesta koje se nalazi na obali Žutog mora”, i koji je „obučen u crno i ćutljiv, sa srebrnim biciklom pod nogama i tamnim naočarima ličio  na sardelu koja pliva ogromnim plavim prostranstvima mora.”
Niko neće izaći nezadovoljan sa ovog putovanja u središte Evrope  na koje nas Kras vodi.
I autor je u pravu. „Ovo delo nije ni esej ni priča, a sve je pomalo“. I puno je više od toga.
Bez obzira na težinu teme, kojom besprekorno vlada, autor je zadržao optimizam.
Pisac nam ne nameće svoj stav, ali nam nudi mogućnost izbora i nadu. Uspeva da probudi onaj uspavani osećaj pravog Evropljanina u nama , kojim smo negde zadojeni samim rođenjem na ovim prostorima.
Nikada nije bilo lako biti Evropljanin,  niti će biti, ali  ne smemo  ni zaboraviti da  je to u isto vreme   velika čast i odgovornost.
Umetnost je ta koja greje dušu, a veltšmerc je njen iskonski, vrhunski  izraz. Ne bi trebao da bude poslednji.
Završili bismo citirajući Arhimeda ,  koji je pri opsadi Sirakuze  212. godine p.n.e.  rimskom vojniku koji je provalio u njegovu kuću, dok je u pesku crtao geometrijske figure, rekao :
  Noli turbare circulos meos
 ili
 „Nemoj remetiti moje krugove“




Dušica Petronijević